Klijentima koji kasne sa otplatom rate za automobil, lizing kuće u Srbiji uz zateznu kamatu naplaćuju i po nekoliko hiljada dinara za troškove slanja pismenih opomena, a u pojedinim lizing kućama ispostavljaju račune i za telefonske pozive. Opomene naplaćuje većina lizing kuća u Srbiji. Tako u „Hipo lizingu" prvu opomenu naplaćuju 500 dinara, a ukoliko se do kraja meseca ne uplati rata šalje se i druga opomena koja se naplaćuje još 500 dinara. I „Porše lizing" naplaćuje slanje opomene, i to deset evra u dinarskoj protivvrednosti, a isti je cenovnik i u „Inteza lizingu". Svaka lizing kompanija ima svoju proceduru i ako su klijenti potpisali ugovor u kojem je jasno navedeno da se opomena naplaćuje, tu nema ništa sporno.
Klijentima koji kasne sa otplatom rate za automobil, lizing kuće u Srbiji uz zateznu kamatu naplaćuju i po nekoliko hiljada dinara za troškove slanja pismenih opomena, a u pojedinim lizing kućama ispostavljaju račune i za telefonske pozive.
Pressu se javio čitalac D. I. S. (ime i adresa poznati redakciji), koji već dve godine isplaćuje lizing za kola. Nedavno je, kaže, platio ukupno 3.960 dinara na ime troškova za pismenu opomenu i telefonski poziv. O tome je dostavio i dokumentaciju.
- Kasnio sam nešto više od mesec dana sa uplatom rate za kola. Jednostavno, nisam imao novca, bili su praznici i istrošio sam se. Prvo me je pozvao radnik iz kol-centra „Unikredit lizinga", a posle toga stigla mi je i pismena opomena na kućnu adresu. Dat mi je rok od nekoliko dana da uplatim tu ratu koju dugujem, sa kamatom, kao i dodatnih 1.600 dinara troška za opomenu. Takođe, stigao mi je i račun za poziv iz kol-centra u visini od 2.360 dinara - priča ovaj Beograđanin.
D. I. S. ističe da je trošak pismene opomene naveden u ugovoru, ali da ne može da veruje da mu se naplaćuje telefonski poziv:
- U ugovoru stoji da se pismene opomene naplaćuju 15 evra plus PDV, ali nije mi jasno kako je moguće da su mi naplatili telefonski poziv.
U „Unikredit lizingu" navode da su troškovi posledica kašnjenja dužeg od 45 dana.
- Nikako ne postoji mogućnost da se pomenuti troškovi odnose na klijenta koji je u kašnjenju nekoliko dana, što je i regulisano poslovnom politikom i procedurom poslovanja naše kompanije. Trošak koji se odnosi na usluge kol-centra nije trošak telefonskog poziva, već isključivo predstavlja kumulativni trošak istražnih radnji preduzetih u slučajevima kada nas klijent ne obavesti o promenama broja telefona, adrese, poslodavca i drugim bitnim podacima - ističu u ovoj lizing kući.
Klijent međutim, izričito tvrdi da nije menjao broj telefona, adresu, niti je prešao da radi u drugu firmu. Ipak, dodatne troškove je morao da plati...
Opomene naplaćuje većina lizing kuća u Srbiji. Tako u „Hipo lizingu" prvu opomenu naplaćuju 500 dinara, a ukoliko se do kraja meseca ne uplati rata šalje se i druga opomena koja se naplaćuje još 500 dinara. I „Porše lizing" naplaćuje slanje opomene, i to deset evra u dinarskoj protivvrednosti, a isti je cenovnik i u „Inteza lizingu".
Generalni sekretar Udruženja lizing kompanija Petar Gavranović kaže da oni nisu pobornici takvih mera.
- Svaka lizing kompanija ima svoju proceduru i ako su klijenti potpisali ugovor u kojem je jasno navedeno da se opomena naplaćuje, tu nema ništa sporno. Normalno je da se plaćaju određeni penali kada klijent kasni sa otplatom, mada će se novim zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga jasno definisati šta banka ili lizing kuća mogu da naplate. Iako verujem da nije stimulativno za lizing industriju da na taj način dodatno opterećuje klijente, verovatno svako od njih u ovoj krizi gleda kako da zaradi. Ipak, kao udruženje to ne podržavamo - ističe Gavranović.
slika
Štetni ugovori
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović ističe da je oblast lizinga u Srbiji veoma slabo zakonski uređena.
- Lizing i osiguranje su dve najneuređenije oblasti u Srbiji i tu je dozvoljeno mnogo toga što ni u jednoj drugoj zemlji nije. Prave se ugovori koji su štetni po potrošače, a to Zakonom o zaštiti potrošača nije dozvoljeno. Ljudi potpisuju ugovore kojima se odriču svojih prava i to je strašno. Najveći je problem što sve živo naplaćuju, a potrošač nema pravo čak ni da se žali - kaže Papović.